Rusija i NATO odlučili da „restartuju“ odnose

Na Savetu Rusija-NATO strane su se dogovorile da se uzdržavaju od primene sile jedne protiv drugih i protiv drugih država.

Bezbednost zemalja NATO i Rusije je tesno međusobno povezana. Pitanje odbrane država evroatlantskog regiona od pretnji, koje danas postoje, može biti rešeno samo u tesnoj saradnji. Do takvog zaključka došli su svi učesnici Saveta Rusija-NATO (SRN), čije je zasedanje završeno u subotu u Lisabonu. Na njemu je učestvovao i ruski predsednik Dmitrij Medvedev.

Samit SRN u prestonici Portugalije započeo je novu etapu u saradnji između Brisela i Moskve. I glavna crta ove faze je istinsko strateško partnerstvo strana, kaže se u zaključnoj deklaraciji.

Teško je ne složiti se s formulacijom „nova etapa“. Podsetićemo da je glavni cilj Severnoatlantske alijanse prilikom njenog stvaranja bilo suprotstavljanje SSSR. I evo, sad, prvi put za šezdeset godina, u NATO se govori o partnerstvu s Moskvom. I ne samo da se prosto govori: saradnja s Rusijom je postala jedan od paragrafa nove strategije alijanse (ona je doneta na samitu NATO, koji je takođe održan u Lisabonu, u petak).

Na Savetu Rusija-NATO strane su se dogovorile da se uzdržavaju od primene sile jedne protiv drugih i protiv drugih država. O tome se govori u zajedničkoj izjavi, koja je doneta na završetku samita. A glavna tema, koju je SRN razmatrao bio je predlog Brisela upućen Moskvi za saradnju u stvaranju sistema protivraketne odbrane. Rusija je prihvatila taj predlog.

Istovremeno će okviri budućeg partnerstva Severnoatlantske alijanse i Rusije biti mnogo širi od saradnje na PRO. Strane nameravaju da jačaju saradnju u oblasti borbe s terorizmom, uključujući zajedničku izradu tehnologija za otkrivanje eksplozivnih materija, sprečavanje terorističkih aktova na avionskim linijama, razmenu informacija u vezi s pitanjima terorizma. Ruski i NATO vojni brodovi na zajedničkoj obuci će razrađivati taktiku borbe s piratima. Zaključen je sporazum o povratnom transportu robe iz Avganistana u Evropu preko ruske teritorije.

Podsetićemo da je rad Saveta Rusija-NATO prekinut 2008. godine (kad je Gruzija napala Južnu Osetiju, a Rusija obavila operaciju  „prinuđivanja Tbilisija na mir“). Međutim, sad su sva nerazumevanja, izazvana ovim događajima ostala u prošlosti, istakao je Dmitrij Medvedev nakon sednice.

„Samit Rusija-NATO protekao je u vrlo konstruktivnoj atmosferi. Složili smo se da postoji mnogo problema, u vezi s kojima uspešno sarađujemo. Nadam se da će tako biti i u buduće. Zona vrlo složenih i napetih odnosa je prevladana. Imamo velike planove. Nadam se da ćemo raditi u svim pravcima, uključujući i EvroPRO, i Savet Rusija-NATO je to pokazao.“

I američki lider je zadovoljan rezultatima samita. Po rečima Baraka Obame, on i Dmitrij Medvedev su zajedno tesno radili na restartovanju rusko-američkih odnosa i to je bilo od koristi za obe zemlje. Sad su se predsednici prihvatili restartovanja odnosa između Rusije i NATO. Postoji nada da će rezultat biti barem podjednako dobar.

(Glas Rusije)